Dana 29.06.2021. godine počinje primena zakona o digitalnoj imovini

Skupština Srbije je krajem prošle godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020)koji počinje da se primenjuje od 29. juna. Kao najveću korist od donošenja zakona Narodna banka Srbije ističe izdavanje investicionih tokena koji će pozitivno doprineti finansiranju novih poslovnih projekata. U fazi pokretanja biznisa najčešće je teško obezbediti tradicionalne izvore finansiranja kao što je gotovina ili kredit.

Veliku pažnju svetske i domaće javnosti privlači trgovina i upotreba kriptovaluta, zbog vrednosti koje su neke od njih dostigle tokom proteklih meseci. Iz NBS kažu da se ovim zakonom poslovanje sa virtuelnim valutama u potpunosti uređuje i podvodi pod zakonske okvire, u skladu sa inoviranim međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Unapređuju se standardi koji se odnose na zabranu zloupotrebe virtuelnih valuta, bez posebnih podsticaja za njihovu masovniju upotrebu u Republici Srbiji.

NBS kontroliše sprovođenje Zakona o digitalnoj imovini

Zakonom je predviđeno da Narodna banka Srbije bude nadzorni organ u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrsti digitalne imovine. Tim povodom je NBS donela 12 podzakonskih akata kojima se detaljno uređuju, između ostalog, postupak davanja dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za davanje te dozvole. Uređen je i postupak davanja saglasnosti Narodne banke Srbije, način izračunavanja minimalnog kapitala pružaoca usluga povezanih sa virtuelnim valutama, način vršenja nadzora nad pružaocem usluga i drugim subjektima nadzora. Takođe, odredbama su definisani uslovi upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga, odnosno uspostavljanje i vođenje Evidencije imalaca virtuelnih valuta.

„Narodna banka Srbije usvojila je izmene i dopune podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma  (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020), a u cilju usklađivanja sa novim odredbama tog zakona koje se odnose na pružaoce usluga povezanih s virtuelnim valutama. Usvojena je i odluka kojom se uređuje da u Republici Srbiji nije moguće plaćati digitalnu imovinu u devizama, kao i da nije moguće menjati digitalnu imovinu preko tzv. kriptomata za efektivni strani novac, već samo za dinare. Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini Narodna banka Srbije usvojiće i podzakonske akte kojima će bliže urediti izdavanje virtuelnih valuta i sprečavanje zloupotreba na tržištu virtuelnih valuta“, objašnjavaju iz NBS.

Kakve su sankcije za kršenje Zakona?

Firme i pojedinci koje pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom dužne su da do dana početka primene zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama tog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i da podnesu nadzornom organu odgovarajući zahtev za dozvolu.

Iz NBS napominju da se za lica koja posluju sa virtuelnim valutama u Republici Srbiji od aprila 2018. godine primenjuju propisi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali i ostali aspekti poslovanja koji do donošenja Zakona o digitalnoj imovini nisu bili uređeni (obaveza licenciranja, kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi, nadzor nad poslovanjem).

„Lica koja pružaju usluge povezane sa virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom dužna su da ispune sve uslove potrebne za dobijanje dozvole nadzornog organa za pružanje tih usluga (Komisije za hartije od vrednosti ili Narodne banke Srbije, u zavisnosti od usluge koju nameravaju da pružaju) i da podnesu zahtev za dobijanje te dozvole. Novine postoje i u pogledu poreskog aspekta poslovanja s digitalnom imovinom, budući da su istovremeno sa Zakonom o digitalnoj imovini usvojeni i poreski zakoni kojima je uređen poreski tretman digitalne imovine. Ako neko pravno ili fizičko lice pruža navedene usluge bez dozvole, Narodna banka Srbije raspolaže ovlašćenjima da zabrani dalji rad tom licu, da novčano kazni lice i do 5 miliona dinara, ako je reč o pravnom licu. Postupak prinudne likvidacije pokreće se ako lice nije prestalo sa pružanjem tih usluga, pored toga što je prema Krivičnom zakoniku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) poslovanje bez dozvole nadležnog organa krivično delo“, upozoravaju iz NBS.

Dinar ostaje neprikosnoven

Zakonom o digitalnoj imovini uređeno je izdavanje digitalne imovine u Republici Srbiji, ali bi trebalo naznačiti da nije reč o digitalnoj valuti centralne banke nego o digitalnoj imovini koju bi izdavala fizička ili pravna lica i koja samim tim neće biti zakonsko sredstvo plaćanja.

„Virtuelne valute (bez obzira na to da li su izdate u Republici Srbiji ili inostranstvu) nemaju i ne dobijaju ovim zakonom status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja. Zakonom o Narodnoj banci Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – dr. zakon, 44/2010, 76/2012, 106/2012, 14/2015, 40/2015 – odluka US i 44/2018)utvrđeno je da je novčana jedinica Republike Srbije dinar i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare“, kažu iz NBS i napominju da Zakon o digitalnoj imovini zabranjuje plaćanje virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca.

Da bi potrošač mogao da vrši plaćanja u virtuelnim valutama neophodno je da trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta. Pružalac usluga ima dozvolu Narodne banke Srbije i prenosi trgovcu isključivo dinare, a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima.

„Iako se virtuelne valute obično porede sa zakonskim sredstvima plaćanja i ističe se njihova funkcija sredstva razmene, one prevashodno služe kao sredstvo ulaganja, zbog njihove volatilne vrednosti i očekivanja ulagača da će njihova vrednost enormno da poraste. Imajući u vidu oscilacije vrednosti digitalne imovine, banke i druge finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu u svom kapitalu ili imovini da imaju digitalnu imovinu, tako da ne postoje rizici u vezi sa eventualnim negativnim uticajima po finansijski sistem Republike Srbije. Inače, Narodna banka Srbije pažljivo prati aktivnosti centralnih banaka u vezi sa uvođenjem digitalnih valuta koje su i dalje u najvećem broju slučajeva u početnoj fazi. Radimo odgovarajuće analize i blagovremeno će obavestiti javnost ako postoji potreba za uvođenjem digitalne valute na našem tržištu, s obzirom na to da su već u primeni najsavremeniji oblici plaćanja poput instant plaćanja“, objašnjavaju iz Narodne banke Srbije.

U našoj zemlji upotreba virtuelnih valuta još uvek nije široko rasprostranjena, ali postoji tendencija njihove sve veće upotrebe na globalnom nivou. Petom direktivom Evropske unije o sprečavanju pranja novca i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, utvrđena je obaveza licenciranja ili registracije lica koja pružaju usluge povezane sa virtuelnom, odnosno digitalnom imovinom.

„Sve više zemalja, poput Francuske ili Nemačke, među kojima je i Republika Srbija, odlučuje se na detaljno uređivanje ove oblasti i uvođenje virtuelnih valuta u legalne tokove. Regulatorni pristup je raznolik i još uvek ne postoji ujednačen pristup na globalnom nivou. Ipak, postoji tendencija za uvođenje jasnih i strogih regulatornih zahteva, kojima će se obezbediti uslovi za stabilno i sigurno poslovanje s virtuelnom imovinom i sprečavanje njenog korišćenja u kriminalne svrhe“, zaključuju u NBS.

Izvor: paragraf.rs